Očekujemo od svih koji pročitaju ovu stranicu da nam pomognu u njenom konačnom oblikovanju tako što će nam poslati svoje sugestije, tekstove i fotografije. Znamo da ima veliki broj ljudi dostojnih da budu predstavljeni na stranici posvećenoj njihovom zavičaju. Jedino pravilo za ulazak na ovu stranicu je da je osoba Bioštanin po liniji majke, oca ili boravka. Da je poznat najmanje u granicama Srbije, te da je dostigao profesionalni vrhunac. Za sve one koji još napreduju u karijerama stranicu ćemo otvoriti kad budu pri zaključenju svojih referenci.


CRKVA


Protojerej – stavrofor KONSTANTIN JARAKOVIĆ

Rođen 3. juna 1934. godine u mestu Bioska blizu Užica. Osnovno obrazovanje završio u mestu rođenja, a Bogosloviju Svetog Kirila i Metodija u Prizrenu. Diplomirao na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. Od 1967. godine postavljen za paroha pri Sabornoj crkvi u Beogradu.

Protojerej – stavrofor Milun Kostić

– Od velikog broja bioštanskih sveštenika (iz porodica Kostić, Jaraković, Lazić) najčuvenije je ime prote Miluna Kostića, koji vec decenijama živi i radi u Londonu. Veliki oslonac nase crkve i naroda u tuđini, brilijantni pisac pripovedaka u kojima dominiraju slike detinjstva u Bioski. Prota je učitelj srpskog jezika članovima doskora prognane srpske Kraljevske porodice. Veliku podrsku zavičajnim susretima pružio je upravo prota Milun, koji će održati predavanje na Ivanjdan 2006.godine. Njegova kuća u Londonu ukrašena je drvenom tablom na kojoj pise BIOSKA.


SPORT


Srboljub-Srbo Stamenković

- jedan od najtalentovanijih fudbalera na ovim prostorima. Kao dečak došao u Bosku, na njenom igralištu prvi put zaigrao i za svog kratkog života napravio nezaboravnu karijeru. Najbolji igrač užičke Slobode bio je vec kao srednjoškolac. U Crvenoj zvezdi postao mađioničar kakvi su danas samo retki Brazilci. Misionar fudbala preko Atlantika, gde je ostao nedostižan kao čuveni «Sten» iz Baltimora. Tokom zavičajnih dana njegovi saigrači iz Bioske i Slobode ubuduće će uvek igrati utakmicu kao spomen na njega.

Milovan Đorić

- Poznati «Prvi srpski bek», fanatični fudbalski radnik, trener najpoznatijih domaćih klubova, selektor El Salvadora i Jugoslavije, posvećenik fudbalskih talenata. Britak kao igrač, isti takav na trenerskoj klupi ili za predavačkom katedrom. Uvek spreman da pomogne za dobrobit fudbala, beskrajno odan zavičaju. Glavna poluga u obnavljanju FK Bioska i njegov počasni predsednik.

Milenko Pjević

-Potomak čuvenih hajduka Pjevića. Nakon Drugog svetskog rata prvi šampion Srbije u atletici- bacanje kugle.Inspirisani njime i njegovim precima Bioštani od ove godine organizuju «Hajdučki višeboj» u sedam disiplina (trčanje, skok iz mesta, skok iz zaleta, preskok, bacanje kamena, gađanje iz puške i obaranje ruke na brvnu iznad reke Đetinje), gde pobednika očekuje dukat vredan 200 eura.


D R U Š T V O


Radoje Ljubičić

-pre II sv. rata pekarski radnik, tokom rata se istakao u borbi i postao narodni heroj. Nakon rata dospeo do čina generala u RV i PVO, a smrt pod sumnjivim okolnostima zadesila ga je na dužnosti Komandanta Pete armije. Voleo je da dolazi u Biosku i kampuje u dvorištu stare kuće. Iz skromnosti ili nečeg drugog nije iskoristio priliku da unapredi zavičaj.

Dana Milosavljević

– svoje učešće u komunističkom pokretu kao mlada devojka ovenčala je zvanjem narodnog heroja. Uopšte, retko se pojavljivala u svom zavičaju, živi u Beogradu. Blizak rod braći Čeliković koji su poginuli u II sv. ratu na strani komunista, da bi samo tokom devedesetih njihovim imenom bila nazvana uličica u Koštici.

Ivko-Ivan Milutinović

– Doktor mašinstva, profesor na Višoj tehničkoj školi. Prvi demokratski izabrani poslanik posle II svetskog rata, nakon ubedljive pobede 1990. nad potonjim višestrukim ministrom, doktorom metalurgije Zoranom Vujovićem. Dugo godina rukovodilac u privredi, najviše zapažen kao direktor METALOPRERADE, u sastavu Valjaonice bakra. Danas svoje penzionersko-profesorske dane provodi u Bioski.

Miroslav Nešković

- popularni «zubar Žućo» jedan od retkih u pionirskom poduhvatu započinjanja zavičajnih dana. U nekoliko mandata član Narodne skupštine Republike Srbije. Jedan od prvih zdravstvenih radnika koji se osmelio da radi privatno i u tome uspeo. Vlasnik nekoliko stomatoloških ordinacija. Živi u Bajinoj Bašti.

Momčilo Aćimović

– Nekadašnji šef železničkog čvora u Užicu, ostvario izuzetnu karijeru u ovom vidu saobraćaja Godinama de facto prvi covek železnice u Srbiji, potom predstavnik železnice i privredne komore u Rumuniji. Od železničara postao jedan od retkih intelektualaca sa dva fakulteta (Ekonomski,Saobraćajni). Zaslužan prvenstveno za veliki broj Bioštana koji su uhlebljenje nasli na železnici, ali i van nje. Danas živi kao penzioner na Zlatiboru.

Ilija Lazić

– Čuveni «foto Lazić» , jedna od legendi Užica. Svoje imanje u Bioski ostavio je crkvi Sv. Petra i Pavla u rodnom selu. Pionir fotografije u užičkom kraju.

Vlajko Jelisavčić

– I danas je njegovo ime pojam i simbol imućstva i domaćina. Pre šezdeset godina, dolaskom komunista u Srbiju najveći deo njegove imovine oduzet mu je.
Zadružni eksperiment je, kao i mnogo toga neprirodnog, propao, a njegova imovina rasturena. Iako je bio veleposednik o njemu se i danas govori sa poštovanjem. I kad je opustošen dostojanstveno je primio udar sudbine.


R A T N O V R E M E


Mića Rogić

– Kapetan kraljevske vojske, akademski obrazovan. Izuzetan i pozitivan lik iz teškog perioda bratoubilačkog rata. Ubijen je od strane komunističkih agenata u redovima regularne vojske koja nije priznala kapitulaciju. O njemu je ispevana i balada koja se i danas moze čuti, ponajpre za vreme susreta BIOSKA – od Ivanjdana od Petrovdana.

Jelena Jelisavčić

– gimnazijalac, cvet srpske mladosti uvenuo u blatu bespotrebnog Sremskog fronta. Njeno ime dugo godina nosilo je kulturno-umetničko društvo iz Bioske. Nadamo se da će KUD biti uskoro obnovljen i to je jedan od ciljeva susreta BIOSKA – od Ivanjdana od Petrovdana.

Savo Kostić

– Prvoborac nacionalne antifašističke vojske u redovima čuvene Dinarske četničke divizije. Odbio posleratnu amnestiju i oficirsku karijeru pod petokrakom. Robovao u trinaest zatvora komunističke Jugoslavije. Posthumno doživeo satisfakciju priznanjem antifašističkog karaktera Ravnogorskom pokretu.

Miljko Topalović

– Predratni vinarski trgovac u Beogradu, zemlju napustio ubrzo po dolasku komunista na vlast. Nakon poslovnog uspeha u Italiji otisnuo se dalje u svet. Zauvek ostao u Rio de Žaneiru (Brazil), nakon što je i tamo stvorio ogromno bogatstvo.

Dragiša Topalović

– Iz zarobljeništva otišao u SAD, gde je godinama bio ugostitelj. Iako «neprijatelj novog poretka» uspeo da svoju suprugu izvuče u slobodni svet, ali i da se pred kraj života vrati u zavičaj. Sahranjen na groblju svojih predaka.


N A U K A


Miodrag-Mićo Sinđić

– Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, vrhunski stručnjak za patologiju bubrega, rodjen u Bioski 1927. godine. Pred kraj života sagradio vikendicu u zavičaju gde je provodio dosta vremena. Umro u Beogradu 200. godine. Danas su njegovi potomci Sanja i Tamara, sa porodicama često prisutni u Bioski.

Petar Đukić

– Po majci Bioštanin sa Ponikava. Odrastao u Bioski i na Tari. Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, svetski poznat kardiovaskularni hirurg. Smatraju ga jednim od najvećih srpskih hirurga danas. Kao retko ko poznaje predele Bioske, Tare, Rače i Perućca.

Milivoje Kostić

– Zavrsio mašinstvo na Beogradskom Univerzitetu. Jedno vreme radio kao asistent fakuleta, kao i inženjer u Sevojnu- sektor energetike. Kao Fulbrajtov stipendista otisao u Ameriku gde je i ostao. Danas je profesor na Northern Illinois University, u gradiću DeKalb, severno od Čikaga. Njegova Internet prezentacija prebogata je fotografijama iz zavičaja.

Radovan Bogdanović

-Redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu. Izuzetan stručnjak u oblasti pediatrije, posebno iz nefrologije. U ranijem periodu direktor Instituta za majku i dete na Novom Beogradu. Posebno istaknut u oblasti kontinuirane medicinske edukacije, kao ko-direktor Pedijatrijske škole.